Godina prođe, dan nikad.
Pronađi srce koje će te voleti kad si najgori i ruke koje će te čuvati kad si najslabiji.
Mala nada donosi veliku sreću. Dok velika nada donosi još veće razočaranje.
Ponekad se ljubav ne izražava rečima već onim što ne kažeš.
Reči mogu biti opasno oružje ako se nađu u rukama iskusnog ratnika.
Jadna je ta tvoja sreća, ako se temelji na mom bolu.
Ako prolaziš kroz težak životni period i pitaš se gde je sada Bog... Seti se da učitelj ćuti za vreme testa.
Žalim prošlost, nadam se budućnosti, nezadovoljan sam sadašnošću - to je moj život!
Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo razliciti.
Čovek je jako dobar advokat za svoje greške i jako dobar sudija za tuđe.
U dobru su svi tu, a kada dolaze teška vremena svi se sklanjaju, izgleda ne vole da nose teret drugih koji se ne plaća.
Dođe vreme kada se jednostavno povučeš od svih. Pa i od onih koji ti tako puno znače. Uveriš ih da si odlučio i pustiš ih da budu srećni daleko od tebe.
Nikad se ne čudim što vidim ljude zle, ali se često čudim što ih ne vidim da se stide.
Ako prolaziš kroz težak životni period i pitaš se gde je sada Bog… Seti se da učitelj ćuti za vreme testa.
Nažalost odrasli smo u podrugljivoj sredini, gde se lako žigošu ljudi, a teško pokazuje ljubav.
Ako voliš nekoga, reci mu to, jer srce može biti slomljeno i rečima koje se ne izgovore…
Ako te ljudi kritikuju, ponižavaju te, viču za tobom… Samo se seti da u svakom takmičenju, galamu pravi publika, a ne igrači.
Sad bih da sam sam plakao. Smešno zar ne? Umesto da čovek bude srećan, ovako neuplakan, kuka što ne plače. Kako se divno život igra.
Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave.
Ako najgore je noćas, sutra može biti samo bolje.
Pobiće se svi, svako sa svakim, zbog svačeg. Zbog ničeg. Zbog gladi, zbog para, zbog ljubomore, zelenog džempera, crnih očiju, zbog plave krvi, zbog nečiste krvi, zbog tri prsta, zbog dva prsta, zbog druga dva prsta, zbog srednjeg prsta. Zbog Boga, zbog drugog Boga, zbog istog Boga, zbog riječi i zbog reči, zbog mora i zbog gora. Zbog solidarnosti, zbog gluposti, zbog neznanja i primitivizma, zbog toga što tako treba, a zašto tako treba , to niko ne zna, a ako neko ne zna, on neće ni da pita da ne bi ispao glup pred društvom. Pa se i on smeje , iako ne zna u čemu je vic. Pa se i on bije, iako ne zna zašto.
Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena.
Šta ti je život danas, ljudi se pretplaćuju na ljubav kao na povoljne telefonske razgovore.
