Padnem ponekad. To je život. Ustanem i još jače se zaletim- To je karakter!
Kada u prostoriju punu ljudi kojima je cilj da budu bogati, uspešni i moćni, uđe harizmatičan čovek, njihov jedini cilj postaje da budu on.
Ako nešto želiš, moraš mnogo jako da zagrizeš. Takvo je vreme. Ili kidaš ili te kidaju.
Nije lako čoveku koji je na TI sa svojom ženom, a na VI sa najvećom strašću njenog srca.
Nedostajat ću ti. Ništa drugo nije toliko realno, sem da ću ti nedostajati. Neću ti više ništa govoriti. Sve ćeš sama videti kad ti budem nedostajao.
Želim isto što i ti. Mir, sreću i svako jutro bar pola sata nas.
Imamo sve. Ti mene tamo, ja tebe ovamo. Lepo nam je, zar ne? Zamisli tek šta će biti kada se sretnemo.
Postoje ljudi koji te vole. I postoje oni drugi, oni drugi... Oni.. Ne. Oni ne postoje. Tačnije, vremenom postaju nevidljivi.
Voliš me onoliko koliko jutros mirišeš na mene..
Bolje biti putnik nego ljubavnik. Put me nikada nije razočarao.
Kupujemo se. Ti mene osmehom, ja tebe rečima.
Mnogo ti daju na reč da bi te s' namerom slagali. Znaju da kada ti daju reč, a slažu te, upropastiće ti bar pet minuta života.
Ti si taj most koji će spojiti mene sa mnom.
Hrabri sanjaju ljubav. Nemaju drugih problema.
Menjam svoje snove za život na ivici siromaštva, proveden sa tobom do smrti, negde daleko odavde.
Nemoj nikad bitiv ono što drugi žele da budeš. Dosadno je. Isfolirano. I smrdi.
Pokušavaju da me spuste. Dakle, gore sam.
Ako napustim tu šumu, ne znači da sam pobegao, već da mi u njoj nije prijatno.
Nena ništa lepše od čoveka koji ima hiljadu problema, a tu sovju nesreću nikome ne pokazuje. Smeje se kao da je najsrećniji na svetu, uporan je i bori se kao da je čitav život uživao i odmarao. On sija željom da sve bude u savršenom redu i njegovo samopouzdanje nema cenu.
Kada ti ponestane snage i na trenutak pomisliš da bi trebalo odustati, seti se onih kojima bi to bilo drago i svih onih koji te nisu podržali. Zamisli koliko se stvari menja kada budeš uspeo. Nasmej se i dodaj gas.
Kada jašeš ka cilju, nemoguće brzo, ne obraćaš pažnju na to kakav je put, a kamoli na ono što kraj puta dok oni stoje i nešto ti govori. Ti znaš gde si krenuo i zašto si svoj osmeh razvukao. Sve ostalo je Božja volja. A Bog takve voli. Cilj je tvoj!
Toliko opčinjeni nebitnim, ljudi često zapostave najvažnije. Udaljavaju se od pravih, ne prepoznavajući da ih ne vole. Okreću leđa onima koji to ne zaslužuju. I što je najgore, sami sebi, nakon svega, su nepogrešivi.
Ne zna se ko je uskosvesniji, onaj što kaže ili onaj što poveruje. Niti se meri ko je širi, onaj o kome pričaju ili onaj koji ga prepoznaje.
Sutra je novi izazov. Sačekajmo ga sa osmehom, jer osmeh je najveće gorivo budućih uspeha. Osmeh je naš plan za sutra. Osmeh i široko srce.
