Čuvaj odijelo dok je novo, a čast odmalena.
Što je slava? Sjajna zakrpa na trošnoj odjeći pjesnika.
Bolji je i mršavi pir nego debela parnica.
Išla je četa za četom, opraštali smo se sa starijom braćom i vraćali se ljuti u okrilje nauke, zavideći onima koji su prolazili pored nas idući u smrt.
Teško je voljeti, još teže ne voljeti, a najteže je naći voljenog koji te voli.
Nepodmitljivi moj glas bio je eho ruskog naroda.
Teško zemlji ako su samo rob i laskavac bliski prestolu, a nebom izabrani pesnik ćuti, oborivši oči.
Čitanje je najbolje učenje.
Lukavost još nije dokaz pameti. Ima glupana pa čak i luđaka koji su izvanredno lukavi.
Navika nam je s neba dana, zamjena je sreće ona.
Ne prodaje se nadahnuće, ali se rukopis može prodati.
Boj se, tuđinska vojsko! Krenuli su sinovi Rusije; diglo se i staro i mlado, jure na one što su se drznuli, a osveta im je zapalila srca.
Običaj je – despot među ljudima.
Kuda god bacim pogled – svuda bičevi i lanci, sramota zlokobnih zakona, nemoćne suze ropstva; svuda je nepravedna vlast.
Prezirati ljudski sud nije teško, prezirati vlastiti sud nemoguće je.
Što je slava? – Sjajna zakrpa na trošnoj odjeći pjesnika.
Što manje ženu volimo, to joj se više sviđamo.
Dva osećanja su nam divno prisna – u njima srce stiče hranu – ljubav prema svom ognjištu i ljubav prema grobovima predaka. Na njima je od pamtiveka, voljom samog boga, zasnovana čovekova samostalnost, zaloga njegove veličine.
Što manje ženu volimo, to joj se više sviđamo.
Ljubav je kapljica nebeske rose koju nebesa kanuše u kaljužu života da mu zaslade gorkost.
Sve ima svoj određen red, sve u svoje vreme, smešan je vetrenjast starac, smešan je ozbiljan mladić.
